Мања слова Већа слова РСС
>

МОДЕРНИЗАЦИЈА УПРАВЕ ЦАРИНА – ДОПРИНОС КРЕИРАЊУ ОПТИМАЛНОГ ПОСЛОВНОГ ОКРУЖЕЊА

МОДЕРНИЗАЦИЈА УПРАВЕ ЦАРИНА –  ДОПРИНОС КРЕИРАЊУ ОПТИМАЛНОГ ПОСЛОВНОГ ОКРУЖЕЊА
Датум објаве: 25.12.2014 14:27 | Аутор: Г.Ћ.

Испис Штампај страницу


Унапређење и поједностављење царинских поступака захтјева заједнички напор свих учесника ових процеса. При том, не постоји јединствени модел који се може примијенити у свим управама на исти начин. На који начин ће свака држава приступити овом задатку зависи од много фактора: нивоа њеног развоја и инфраструктуре, правног оквира, врсте и обима трговине, људских ресурса и сл. Сви ови фактори се разликују од земље до земље и сви су јединствени у свакој царинској администрацији, те стога свако размишљање о реформама у овој области захтијева ново и јединствено рјешење.
ГЋ
У циљу унаређења пословног амбијента и услова за прекограничну трговину, Управа царина Црне Горе (УЦЦГ) је усвојила концепт који се базирао на балансу у постизању два, често супростављена циља: олакшавање трговине са једне стане и јачање наплате фискалних обавеза и заштите друштва, јавног здравља, животне средине и културног насљеђа, са друге стране.

У намјери да се поједноставе царински поступци, урађена је анализа ланца снабдијевања и детаљно мапирање кључних процеса и процедура у изабраном ланцу, са циљем скраћења времена потребног за пуштање робе у слободан промет на граничним прелазима и унутрашњим царинским терминалима.
Резултати анализе показали су да је просјечно вријеме царињења, од момета када царински инспектор почне обраду деккларације, сљедеће:
- 4 сата и 45 минута, у случају када нема физичког прегледа роба,
- 5 сати и 15 минута у случају физичког прегледа и
- 7 сати и 30 минута у случају детаљног физичког прегледа
Анализа резултата указала је да се овај поступак може унаприједити елиминисањем пракси ручног додјељивања декларација у рад царинском службенику од стране стране шефа царинске испоставе и директне комуникације декларанта и царинског инспектора који води конкретни поступак.

Одлучено је да се овај поступак унаприједи побољшањем постојећег царинског информационг система (ЦИС), тј. развојем новог софтверског модула и нових функционалности којима би евидентирана уска грла била уклоњена, не само у поступку пустања робе у слободан промет, већ и у другим царинских поступцима.

Надоградња ЦИС-а почела је у октобру 2013.године, а нови модул је пуштен у рад у априлу 2014. године. Он је омогућио да се декларације које су се раније ручно додјљивале у рад, сада аутоматски додељују одређеном шалтеру у датој царинској испостави а затим се, на бази случајног избора, додјељују царинским службеницима који су надлежни за дати шалтер. Нови софтвер је такође омогућио да се комуникација са декларантима о статусу њихове декларације одвија електронским путем током читавог трајања поступка. Ова размјена информација обухвата све значајне поруке у току обраде декларације, као што су: обавјештење о додијељеном шалтеру, добијеном регистрационом броју декларације и референтном броју за плаћање, евентуалном прегледу робе, као и обавјештење о окончању поступка.

У јуну 2014., урађено је нова анализа времена обраде декларације како би се процијенио утицај побољшања процедура. Резулати су јасно показали да је постигнута значајна уштеда времена, те да је просјечно вријеме царињења:

- 2 сата и 47 минута , у случају када нема физичког прегледа роба,
- 3 сата и 30 минута у случају физичког прегледа и
- 7 сати у случају детаљног физичког прегледа пошиљке.

Сходно овим резултатима, просјечно вријеме царињња у случају када се не врши физички преглед робе скраћено је за значајних 45%, у случају физичког прегледа робе за 36% а у случају када се обавља детаљан физички преглед за 5%.

Поред тога, нови модул је ојачао могућност Управе царина да мјери учинак и реализује своју контролну функцију. Он, наиме, садржи електронску евиденцију која биљежи све промјене везане за конкетну декларацију, укључијући и вријеме када је до односне промјене дошло. Наиме, свака активност, предузета од стране било којег службеника у вези са обрадом сваке поједине декларације је евидентирана, а самим тим се може и адекватно надзирати. Ова нова мониторинг могућност је веома битан алат у јачању транспарентности и борби против корупције.

Други приоритет Управе царина био је олакшање и убрзање протока легитимне трговине уз минимум интервенција потребних за реализацију заститне улоге царине. Да би очувала ту потребну равнотежу, УЦЦГ је унаприједила софистициране технике управљања ризиком, које омогућавају да се идентификују високо-ризичне пошиљке.

И у овом случају, информационе технологије су одиграле значајну улогу. У марту 2013. године инсталиран је нови електронски систем управљања ризиком (РМС). Циљ је био да се анализа ризика спроведе брзо и ефикасно, како би се у што већој мјери смањило вријеме задржавања робе на царинским терминалима, те пратећи трошкови који по том основу оптерећују привреду.
Стога се, упоредо са развојем новог информационог рјешења, приступило и свеобухватној евалуацији постојећих профила ризика, са посебним акцентом на профиле за акцизне робе.

Дакле, паралелно са развојем нових информационих рјешења, УЦЦГ је започела са свеобухватним преиспитивањима постојећих профила ризика, са нагласком на акцизне производе. Од свих царинских одјељења прикупљене су информације, релевантне за процјену ризика, као и конкретне препоруке за унапређење система. Развијене су стандардне табеле вјероватноће и посљедица што је омогућило да се изврши адекватна анализа и сходно томе, евалуација и третман установљених ризика. Информације су, такође, пркупљене од домаћих и међународних извора, укључујући ту и остале државне граничне органе, стране царинске администрације и међународне организације попут: Свјетске царинске организације, ОЛАФ-а, ЕУРОПОЛ-а, ИНТЕРПОЛ-а, СЕЛЕЦ-а итд.
Ова иницијатива је имплементирана у пракси, што је резултирало значајним смањењем броја физичких прегледа акцизних роба, са претходних 100% на цца 25%.

Подаци обрађени на кварталном нивоу показују да је укупно вријеме задржавања пошиљки са акцизним робама смањено за готово 50%.

ГЋ


Поменута унапређење поступка царињења роба и унапређење система управљања ризиком са становишта пословне заједнице омогућила су сљедеће бенефите:

- Скраћење времена потребног за пустање робе у слободан промет,
- Смањен број физичких контола што, такође, резултира краћим роковима задржавања пошиљки на граничним прелазима и царинским терминалима,
- Смањење трансакционих трошкова увозника и шпедитера.

Управа царина је у потпуности посвећена сарадњи са пословном заједницом и одржава редовне консултације са приватним сектором. Она разматра релевантне сугестије пословне заједнице и, у складу са међународним стандардима и препорученом праксом, континуирано развија ефикасност и квалитет свог рада, укључујући и даљу надоградњу свог информационог система и аутоматизацију царинских процедура.

Тренутно је у току ново унапређење постојећих информационих рјешења како би се обезбиједила електронска подршка поједностављеним поступцима декларисања робе на основу књиговодствених записа, чиме ће се омогућити електронско праћење поједностављених поступака, те додатно убрзати проток роба, смањити трошкови и растеретити царински терминали.